NAGLASOdgovornost pojedinca
Ne moraš sve. Ali nešto moraš
O najgenijalnijoj izlici na svijetu, čovjeku koji je organizovao fascikle, i zašto si ti cigla od koje zavisi hoće li kuća stajati.
Pročitaj višeO komšiji koji mete ispred tuđe kuće, o vojniku koji čisti svoju sobu, i o tome zašto najmanji korak zahtijeva najveću hrabrost.
Dino Alijagić
Svako od nas zna šta treba ova zemlja. Reforme, pravda, ekonomija, institucije, obrazovanje. Listu možeš pisati do sutra. I svaka stavka na toj listi je tačna. Problem je u tome što je ta lista toliko duga da paralizuje. Čovjek je pogleda, shvati da je ogroman posao, i odustane prije nego što je počeo.
A ne mora tako. Mora početi od dvorišta.
Moj komšija, čovjek koji nikad u životu nije bio ni u kakvoj partiji ni organizaciji, svako jutro pomete ispred svoje kuće. I ne samo ispred svoje. Pomete i ispred komšijine, jer komšija radi drugu smjenu pa ne stiže ujutro. Nikad to nije objavio nigdje. Nikad niko nije saznao osim onih koji žive u toj ulici. Ali ta ulica je najčistija u tom kraju. I svako ko prođe njome, bar na trenutak pomisli: "Ovdje žive ljudi kojima je stalo."
To je najmanji korak. I zato je najteži. Jer veliki koraci imaju publiku. Kad osnuješ organizaciju, kad napišeš peticiju, kad izađeš na televiziju, to ljudi vide. Ali kad pometeš ispred kuće, to niko ne vidi. I upravo zato to zahtijeva više hrabrosti nego bilo koji javni gest.
Ista logika važi i u vojsci. Svaka operacija se sastoji od malih zadataka. Niko ne osvoji grad odjednom. Osvaja se ulicu po ulicu, kuću po kuću, sobu po sobu. I svaki vojnik je odgovoran za svoju sobu. Ako svaki vojnik očisti svoju sobu, grad je oslobođen. Ako svi čekaju da neko oslobodi cijeli grad odjednom, ništa se ne desi.
Ne možeš očistiti državu. Ali možeš očistiti svoje dvorište. Ne možeš promijeniti sistem obrazovanja. Ali možeš sjesti s djetetom i reći mu ono što škola ne kaže. Ne možeš ukinuti korupciju. Ali možeš odbiti da učestvuješ u njoj. Možeš reći "ne" kad ti ponude prečicu. Možeš stati u red kad svi guraju. Možeš platiti ono što trebaš platiti, čak i kad znaš da drugi ne plaćaju.
To su male stvari. Toliko male da izgledaju besmisleno. Ali besmisleno izgleda i kap vode. A kap po kap napravi rijeku. I rijeka po rijeka napravi more.
Svoje dvorište prvo. Svijet može čekati. A možda i ne mora, jer ako svako očisti svoje dvorište, svijet se sam očisti.
Povezano
