NAGLASPatriotizam bez mržnje
Voljeti svoje ne znači mrziti tuđe
O lažnoj dilemi koja nas razara, o ukradenoj ljubavi prema domovini, i o trećem putu koji postoji ali ga niko ne pominje.
Pročitaj višeO razlici između navijanja i igranja, o zastavama koje se nose devedeset minuta, i o patriotizmu koji košta svaki dan.
Dino Alijagić
Na utakmici obučeš dres svog tima. Navijaš za naše, grliš se sa strancima kad je gol. I kad utakmica završi, skineš dres, ideš kući, i zaboraviš. Do sljedeće utakmice.
Previše nas tretira zastavu kao dres. Stavimo je na profil kad je praznik, skinemo kad prođe. Vijorimo je kad je utakmica, sakrimo kad je radni dan. Nosimo je kad je zabavno, a odložimo kad košta.
Ali zastava nije dres. Dres nosiš devedeset minuta. Zastavu nosiš cijeli život. Dres te veže za tim. Zastava te veže za zemlju. I ta veza nije zabava. Ta veza je obaveza.
Patriotizam nije događaj. Nije praznik, nije komemoracija, nije utakmica. Patriotizam je svaki dan. Svaki dan kad ustaneš i učiniš nešto čime je ova zemlja malo bolja. Ili barem ne gora.
Na airsoft terenu ekipa koja pobjeđuje nije ona koja ima najglasnije navijače na parkingu. Pobjeđuje ona koja igra zajedno, koja se pokriva, koja radi posao i kad je teško i kad je dosadno. Navijanje je lako. Igranje je teško.
Isto je i sa domovinom. Navijati za Bosnu je lako. Živjeti za Bosnu je teško. Živjeti za nju znači raditi, plaćati, graditi, učiti, čistiti, popravljati. Svaki dan. Bez publike.
I kad te neko pita šta si uradio za svoju zemlju, nemoj mu pokazati zastavu na balkonu. Pokaži mu šta si uradio danas. Jesi li platio porez? Jesi li pomogao komšiji? Jesi li odgojio dijete da bude čovjek? To su odgovori. Zastava na balkonu je samo platno.
Zastava nije dres. Dres se nosi za igru. Zastava se nosi za život.
Povezano
